Мандельштам бессонница гомер тугие паруса отзывы

Мандельштам бессонница гомер тугие паруса отзывы thumbnail
Мандельштам бессонница гомер тугие паруса отзывы

* * *

Áåññîííèöà. Ãîìåð. Òóãèå ïàðóñà.
ß ñïèñîê êîðàáëåé ïðî÷åë äî ñåðåäèíû:
Ñåé äëèííûé âûâîäîê, ñåé ïîåçä æóðàâëèíûé,
×òî íàä Ýëëàäîþ êîãäà-òî ïîäíÿëñÿ.

Êàê æóðàâëèíûé êëèí â ÷óæèå ðóáåæè,-
Íà ãîëîâàõ öàðåé áîæåñòâåííàÿ ïåíà,-
Êóäà ïëûâåòå âû? Êîãäà áû íå Åëåíà,
×òî Òðîÿ âàì îäíà, àõåéñêèå ìóæè?

È ìîðå, è Ãîìåð — âñ¸ äâèæåòñÿ ëþáîâüþ.
Êîãî æå ñëóøàòü ìíå? È âîò Ãîìåð ìîë÷èò,
È ìîðå ÷åðíîå, âèòèéñòâóÿ, øóìèò
È ñ òÿæêèì ãðîõîòîì ïîäõîäèò ê èçãîëîâüþ.

1915

Ñåðåáðÿíûé âåê. Ïåòåðáóðãñêàÿ ïîýçèÿ
êîíöà XIX-íà÷àëà XX â.
Ëåíèíãðàä: Ëåíèçäàò, 1991.

È.À. Åñàóëîâ

×ÈÒÀÒÅËÜÑÊÎÅ ÑÂÎÅÂÎËÈÅ ÈËÈ ÄÈÀËÎà ÑÎÃËÀÑÈß?

(Ïðî÷òåíèå «Èëèàäû» Îñèïîì Ìàíäåëüøòàìîì) *

Íàïîìíèì òåêñò èçâåñòíåéøåãî ñòèõîòâîðåíèÿ Ìàíäåëüøòàìà, ïîïûòêè èñòîëêîâàíèÿ êîòîðîãî óæå äâàæäû ïðåäïðèíèìàëèñü íàìè Ëåéò . Êàæäûé ðàç ýòîò òåêñò ñòàâèëñÿ â íåñêîëüêî èíîé êîíòåêñò ïîíèìàíèÿ, ÷òî áóäåò îñóùåñòâëåíî çàíîâî è â ïðåäëàãàåìîì íèæå âàðèàíòå.

Áåññîííèöà. Ãîìåð. Òóãèå ïàðóñà.

ß ñïèñîê êîðàáëåé ïðî÷åë äî ñåðåäèíû:

Ñåé äëèííûé âûâîäîê, ñåé ïîåçä æóðàâëèíûé,

×òî íàä Ýëëàäîþ êîãäà-òî ïîäíÿëñÿ.

Êàê æóðàâëèíûé êëèí â ÷óæèå ðóáåæè –

Íà ãîëîâàõ öàðåé áîæåñòâåííàÿ ïåíà –

Êóäà ïëûâ¸òå âû? Êîãäà áû íå Åëåíà,

×òî Òðîÿ âàì, îäíà, àõåéñêèå ìóæè?

È ìîðå, è Ãîìåð – âñ¸ äâèæåòñÿ ëþáîâüþ.

Êîãî æå ñëóøàòü ìíå? È âîò, Ãîìåð ìîë÷èò,

È ìîðå ÷åðíîå, âèòèéñòâóÿ, øóìèò

È ñ òÿæêèì ãðîõîòîì ïîäõîäèò ê èçãîëîâüþ Ìàëüâèíà .

Ïðèâåäåííûé òåêñò ïðåäñòàâëÿåò ñîáîþ íå ÷òî èíîå, êàê ïîýòè÷åñêóþ ðåöåïöèþ ãîìåðîâñêîé ýïîïåè. Óæå â ïåðâîé ñòðîêå çàÿâëåíî îñîáîå âçàèìîäåéñòâèå «ñâîåãî», ÷èòàòåëüñêîãî è «÷óæîãî», àâòîðñêîãî; åñëè «Áåññîííèöà» — ýòî «ñâîå», íàñòîÿùåå, æèçíåííîå, ñâèäåòåëüñòâóþùåå î ïðåáûâàíèè «çäåñü è ñåé÷àñ» ëèðè÷åñêîãî ãåðîÿ, òîìèìîãî áåññîííèöåé, òî çà ñëîâîì «Ãîìåð» ìåðöàåò «÷óæîå», ïðîøëîå, êíèæíîå. Êðàéíå âàæíà íåðàñïðîñòðàíåííîñòü ïðåäëîæåíèé, ãðàíèöû êîòîðûõ â äàííîì ñëó÷àå ñîâïàäàþò ñ îòäåëüíûìè ðàññìîòðåííûìè íàìè ñëîâàìè: ÷èòàòåëüñêîå è àâòîðñêîå ïîêà åùå íàõîäÿòñÿ â ñîñòîÿíèè íåêîòîðîé èçîëèðîâàííîñòè äðóã îò äðóãà, ïðåîäîëåíèå êîòîðîé ëèøü óãàäûâàåòñÿ â ìàíäåëüøòàìîâñêîì çàâåðøåíèè ñòðîêè, ãäå ïðèëàãàòåëüíîå óæå ñàìèì ôàêòîì ñâîåãî ïîÿâëåíèÿ â òåêñòå íåñêîëüêî ðàçìûêàåò ïðåæíþþ èçîëèðîâàííîñòü äâóõ ïðåäûäóùèõ íàçûâíûõ ïðåäëîæåíèé, ñîñòîÿùèõ èç îäíîãî-åäèíñòâåííîãî ñëîâà. Îäíàêî âòîðîå ïðåäëîæåíèå, íàðÿäó ñ ýòèì, ÿâëÿåòñÿ è ñâîåãî ðîäà ïîñðåäíèêîì ìåæäó àêòóàëüíûì ÷èòàòåëüñêèì ñîñòîÿíèåì è îòíîñÿùèìñÿ óæå ê õóäîæåñòâåííîìó ìèðó Ãîìåðà, à ñòàëî áûòü, ïðèíàäëåæàùèìè ãîìåðîâñêîé æå êíèæíîñòè «òóãèìè ïàðóñàìè». Òî÷íåå æå ãîâîðÿ, ýòè «òóãèå Äâåñòè Øåñòüäåñÿò ïàðóñà», âîçíèêøèå â âîîáðàæåíèè ÷èòàòåëÿ, ðàâíûì îáðàçîì ïðèíàäëåæàò è ìèðó ãîìåðîâñêèõ ãåðîåâ è ìèðó ìó÷èìîãî áåññîííèöåé ëèðè÷åñêîãî ãåðîÿ Ìàíäåëüøòàìà. Îíè, êîíå÷íî, íàõîäÿòñÿ «ìåæäó» òåêñòîì Ãîìåðà è ñîçíàíèåì ìàíäåëüøòàìîâñêîãî ÷èòàòåëÿ. Îäíàêî åñëè äëÿ ïîñëåäíåãî ýòî ëèøü «âòîðàÿ» ðåàëüíîñòü, ñâîåãî ðîäà êíèæíàÿ èëëþçèÿ è «êàæèìîñòü», «äðóãàÿ æèçíü», òî äëÿ ãåðîåâ Ãîìåðà ìèð «òóãèõ ïàðóñîâ» — ýòî èìåííî æèçíåííàÿ (íî èõ æèçíåííàÿ) ñôåðà, èõ åäèíñòâåííîå è âå÷íîå íàñòîÿùåå. Âìåñòå ñ òåì, äëÿ òîãî, ÷òîáû ìåæåóìî÷íîå «ìåæäó» âïîëíå ðåàëèçîâàëîñü è ïîëó÷èëî õàðàêòåðíóþ äëÿ ýòîãî ïðîèçâåäåíèÿ íàïðÿæåííî-àêòèâíóþ ôîðìó ïðèñóòñòâèÿ (îòñþäà «Òóãèå ïàðóñà»), íåîáõîäèìà îñîáàÿ âñòðå÷à «ñâîåãî» è «÷óæîãî». Ñîáñòâåííî, ïîñëåäíåå ïðåäëîæåíèå ñòðîêè è ïðåäñòàâëÿåò ñîáîþ ïîêà åùå ïðåäâàðèòåëüíóþ ðåçóëüòèðóþùóþ ïðåäïîëàãàåìîé ýñòåòè÷åñêîé âñòðå÷è: èìåííî ïîýòîìó ýòîò ñâîåîáðàçíûé èòîã è íàõîäèòñÿ â êîíöå ñòðîêè, à íå áóêâàëüíî «ìåæäó» ÷èòàòåëüñêîé è àâòîðñêîé ñôåðàìè ïðèñóòñòâèÿ.

Çíàìåíèòûé «ñïèñîê êîðàáëåé» îñìûñëÿåòñÿ åãî òîëêîâàòåëåì ïîî÷åðåäíî êàê «äëèííûé âûâîäîê», «ïîåçä æóðàâëèíûé», «æóðàâëèíûé êëèí».  ýòîì èñòîëêîâàíèè ñîåäèíÿåòñÿ íå òîëüêî êíèæíîå è æèçíåííîå, íî ÷åëîâå÷åñêîå è ïðèðîäíîå. Íà÷àëüíîå «ïòè÷üå» ñðàâíåíèå ñ «âûâîäêîì» çàòåì óòî÷íÿòñÿ ÷åðåç ñîîòíåñåíèå ñ ÷åëîâå÷åñêèì («ïîåçä»), ÷òîáû çàòåì çàâåðøèòüñÿ «ïòè÷üèì» óïîäîáëåíèåì.  ðåçóëüòàòå íåïîâòîðèìîå ñîáûòèå ÷åëîâå÷åñêîé èñòîðèè – ïîõîä íà Òðîþ, îêàçûâàåòñÿ, èìååò íå òîëüêî «÷åëîâå÷åñêèå» àíàëîãè, íî è ïðèðîäíûå: åæåãîäíî ïîâòîðÿþùèåñÿ ñåçîííûå ìèãðàöèè æóðàâëåé, òàê æå äâèæèìûå «ëþáîâüþ» («âñ¸ äâèæåòñÿ ëþáîâüþ»), êàê è ïîõîä ãðåêîâ.

Õîòÿ èñòîðè÷åñêîå âðåìÿ ïîõîäà àõåéöåâ íåîáðàòèìî îñòàëîñü â ïðîøëîì, îí ìîæåò áûòü îñìûñëåí è ïîíÿò ìàíäåëüøòàìîâñêèì òîëêîâàòåëåì êàê ñóùåñòâåííî âàæíûé èìåííî äëÿ åãî æèçíè, à íå òîëüêî êàê îäèí èç çâåíüåâ ëèíåéíîé èñòîðèè, ïîñðåäñòâîì ïîìåùåíèÿ â èíîé (íå ëèíåéíûé) êîíòåêñò âîñïðèÿòèÿ: ýòî èñòîðè÷åñêîå ñîáûòèå ñîïîñòàâëåíî è îñîçíàíî íàñòîé÷èâûì óïîäîáëåíèåì åãî ñ ïðèðîäíûì ÿâëåíèåì: æóðàâëèíûì êëèíîì, òî åñòü òåì, ÷òî áûëî è äî ïîõîäà, è âî âðåìÿ ïîõîäà, è ïîñëå íåãî.

Äëÿ Ãîìåðà ïîõîä àõåéöåâ «â ÷óæèå ðóáåæè» çíà÷èì è ñóùåñòâåíåí èìåííî åãî óíèêàëüíîñòüþ è ïðèíöèïèàëüíîé íåâîñïðîèçâîäèìîñòüþ: ýòî òî, ÷òî íè íà ÷òî íå ïîõîæå. Åãî ýïè÷åñêîå âåëè÷èå, ñ ýòîé ïîçèöèè, íåêîëåáèìî è óñòîé÷èâî, ñêîëüêî áû íå ïðîøëî âåêîâ ñî âðåìåíè Òðîÿíñêîé âîéíû. Ñ ýòîé «ýïè÷åñêîé» òî÷êè çðåíèÿ, çíà÷èòåëüíî (è äîñòîéíî òîãî, ÷òîáû îñòàòüñÿ â ïàìÿòè ïîòîìêîâ) ëèøü òî, ÷òî óíèêàëüíî è íåâîñïðîèçâîäèìî: âñå îñòàëüíîå æå òåðÿåò ïðèâèëåãèþ ïåðåæèòü âåêà è íå ñòîèò òîãî, ÷òîáû åãî îïèñûâàòü. Ýòî «îñòàëüíîå» ñëîâíî áû íå ñóùåñòâóåò äëÿ ýïè÷åñêîãî ñîçíàíèÿ (êàê äëÿ ðóññêîãî ëåòîïèñöà èìåëèñü òàêèå ãîäû, â êîòîðûõ «íå áûëî íè÷åãî»). Îòòîãî Ãîìåð, ñàì óæå îòäåëåííûé îò âðåìåíè ýòîãî ïîõîäà ýïè÷åñêîé äèñòàíöèåé, è îáðàùàåòñÿ èìåííî ê ýòîìó èñòîðè÷åñêîìó ñîáûòèþ, îòòîãî îí è ïûòàåòñÿ â ñâîåì îïèñàíèè ãåðîåâ «ðåêîíñòðóèðîâàòü» òå èëè èíûå «òî÷íûå» äåòàëè, îòíîñÿùèåñÿ ê ó÷àñòíèêàì è ãåðîÿì âîéíû ñ Òðîåé.

Îòñþäà çíàìåíèòîå îïèñàíèå êîðàáëåé, èõ ïåðå÷åíü («ñïèñîê»), êîòîðûé, ïî ñëîâàì È.Ô. Àííåíñêîãî, «áûë íàñòîÿùåé ïîýçèåé, ïîêà îí âíóøàë (âûäåëåíî àâòîðîì. – È.Å.» Àëèñà . Ýòîò «ñïèñîê» ÿâëÿåòñÿ ñëîâîì Ãîìåðà, îòïðàâëåííîì èì ïîòîìêàì. Êàê ñïðàâåäëèâî çàìå÷àåò ðóññêèé ïîýò è ïðåêðàñíûé çíàòîê àíòè÷íîñòè, «èìåíà íàâàðõîâ, ïëûâøèõ ïîä Èëèîí, òåïåðü óæå íè÷åãî íå ãîâîðÿùèå, ñàìûå çâóêè ýòèõ èìåí, íàâñåãäà óìîëêøèå è ïîãèáøèå, â òîðæåñòâåííîì êàäàíñå ñòðîê, òîæå áîëåå äëÿ íàñ íå ïîíÿòíîì, âëåêëè çà ñîáîé â âîñïîìèíàíèÿõ äðåâíåãî Ýëëèíà æèâûå öåïè öâåòóùèõ ëåãåíä, êîòîðûå â íàøè äíè ñòàëè ïîáëåêøèì äîñòîÿíèåì ñèíèõ ñëîâàðåé, íàïå÷àòàííûõ â Ëåéïöèãå. ×òî æå ìóäðåíîãî, åñëè íåêîãäà äàæå ñèìâîëû èìåí (âûäåëåíî àâòîðîì. – È.Å.) ïîä ìóçûêó ñòèõà âûçûâàëè ó ñëóøàòåëåé öåëûé ìèð îùóùåíèé è âîñïîìèíàíèé, ãäå êëèêè áèòâû ìåøàëèñü ñî çâîíîì ñëàâû, à áëåñê çîëîòûõ äîñïåõîâ è ïóðïóðîâûõ ïàðóñîâ ñ øóìîì òåìíûõ ýãåéñêèõ âîëí» .

Ïî÷åìó çíàìåíèòûé «ñïèñîê êîðàáëåé» ïðî÷òåí ëèøü «äî ñåðåäèíû»? Îòòîãî ëè, ÷òî ñîâðåìåííîìó ÷èòàòåëþ ýòîò «ïåðå÷åíü… êàæåòñÿ…äîâîëüíî ñêó÷íûì» Íýò , èáî íàâåêè ïîòåðÿí êóëüòóðíûé êîä, à áåç íåãî íåâîçìîæíî àäåêâàòíî ïîíÿòü ýòî ñëîâî Ãîìåðà? Åñëè òàêîå ïðåäïîëîæåíèå ïðàâèëüíî, òî âåêòîð ïðî÷òåíèÿ ìàíäåëüøòàìîâñêîãî òåêñòà ìîæåò áûòü òàêèì: èçíà÷àëüíàÿ «áåññîííèöà» ëèðè÷åñêîãî ãåðîÿ òàê «ïðåîäîëåíà» ãîìåðîâñêèì êàòàëîãîì, ÷òî ïðè åãî ÷òåíèè íà ñåðåäèíå ýòîãî áåñêîíå÷íîãî è ñêó÷íîãî ïåðå÷íÿ ãåðîé, íàêîíåö, çàñûïàåò. Âñå îñòàëüíîå ïðåäñòàâëÿåò ñîáîþ îáëàñòü ñíà, ãäå ïåðåìåøèâàþòñÿ ðåàëèè «Èëèàäû» è çâóêè ìîðÿ, ïîäñòóïàþùåãî «ê èçãîëîâüþ» çàñíóâøåãî ÷èòàòåëÿ…

Îäíàêî áîëåå àäåêâàòíûì ïðåäñòàâëÿåòñÿ èíîå ïîíèìàíèå. Âîçâðàùàÿñü ê èñòîëêîâàíèþ ñìûñëà «ïòè÷üåãî» ñðàâíåíèÿ ñïèñêà êîðàáëåé ñ æóðàâëèíûì êëèíîì, çàìåòèì, ÷òî è ñàì ãîìåðîâñêèé ãåêçàìåòð, êîòîðûì íàïèñàíà «Èëèàäà», òàêæå íàïîìèíàåò ñâîåãî ðîäà «êëèí»: ïîâûøåíèå òîíà çàâåðøàåòñÿ öåçóðîé ïîñëå òðåòüåé ñòîïû, à çàòåì ñëåäóåò åãî ïîíèæåíèå. Ñóùåñòâîâàëè è ïðåäàíèÿ î ïðîèñõîæäåíèè ãåêçàìåòðà êàê çâóêîïîäðàæàíèÿ øóìó íàáåãàþùèõ è îòêàòûâàþùèõñÿ îò áåðåãà ìîðñêèõ âîëí. Èç ýòîãî ñëåäóåò, ÷òî ñïèñîê êîðàáëåé (òåêñò Ãîìåðà), øóì ìîðÿ è æóðàâëèíûé êëèí èìåþò îáùóþ âíóòðåííþþ ñòðóêòóðó Ñòàíèñëàâ Êîçëîâ , êîòîðàÿ àêòóàëèçèðîâàíà â ðàññìàòðèâàåìîì ïðîèçâåäåíèè . Åñëè ýòî òàê, òî «çåðêàëüíûé» ïîâòîð ïåðâîé ÷àñòè ýòîé ñòðóêòóðû åå âòîðûì êîìïîíåíòîì (áóäü òî îòêàòûâàþùàÿñÿ âîëíà, âòîðàÿ ïîëîâèíà æóðàâëèíîãî êëèíà, ëèáî æå âòîðîå ïîëóñòèøèå ãåêçàìåòðà ïîñëå öåçóðû) ïîçâîëÿåò íàáëþäàòåëþ «óãàäàòü» ýòîò ïîâòîð (è ñàìó íåîáõîäèìîñòü ñóùåñòâîâàíèÿ ýòîãî ïîâòîðà) – áåç åãî íåïîñðåäñòâåííîãî îáÿçàòåëüíîãî ñîçåðöàíèÿ, â÷èòûâàíèÿ èëè âñëóøèâàíèÿ – óæå ïîñëå çíàêîìñòâà ñ ïåðâîé ÷àñòüþ ýòîé äâó÷ëåííîé ñòðóêòóðû.

Åñëè «ñïèñîê êîðàáëåé» ïðåäñòàâëÿåò ñîáîé äåéñòâèòåëüíî îáðàùåííîå ê íàì, êàê ê ÷èòàòåëÿì, ñëîâî Ãîìåðà, òî ìàíäåëüøòàìîâñêèé ÷èòàòåëü, ïðî÷èòàâøèé ýòîò ñïèñîê «äî ñåðåäèíû», à çàòåì èñòîëêîâûâàþùèé Ãîìåðà â ñîáñòâåííîì êîíòåêñòå âîñïðèÿòèÿ, ìîæíî ñêàçàòü, ïîíèìàåò åãî ñ ïîëóñëîâà: òàê ïî îäíîé ïîëîâèíå âèäèìîãî íàáëþäàòåëþ æóðàâëèíîãî êëèíà ìîæíî áåç òðóäà âîññòàíîâèòü, «óãàäàòü» äðóãóþ åãî ïîëîâèíó, äàæå íå âèäÿ åå íåïîñðåäñòâåííî. Äîñòàòî÷íî ëèøü çíàòü (ïîíÿòü), ÷òî ýòî èìåííî æóðàâëèíàÿ ñòàÿ.

Êîíå÷íî æå, â òàêîì ñëó÷àå âîçíèêàåò ïðîáëåìà àäåêâàòíîñòè ìàíäåëüøòàìîâñêîãî ïðî÷òåíèÿ ãåðîè÷åñêîé êàê-íèêàê ýïîïåè Ãîìåðà â çàäàííîì êîíòåêñòå. Ñòóäåíò, íå äî÷èòàâøèé äî êîíöà íå òîëüêî «Èëèàäó», íî è äàæå «ñïèñîê êîðàáëåé», à çàòåì, â ñóùíîñòè, óòâåðæäàþùèé, ÷òî ïåðåä íàìè ïîýìà «î ëþáâè» (âî âñÿêîì ñëó÷àå, «äâèæèìàÿ» ëþáîâüþ êàê ïåðâîïðè÷èíîé), âðÿä ëè ìîæåò ðàññ÷èòûâàòü íà óäîâëåòâîðèòåëüíóþ îöåíêó ó ïðîôåññîðà-àíòè÷íèêà… Â ñàìîì äåëå, «ñîãëàñèëñÿ» ëè áû ñîçäàòåëü ýïîïåè ñ òåì, ÷òî Åëåíà («Êîãäà áû íå Åëåíà») äåéñòâèòåëüíàÿ ïðè÷èíà (à íå ïîâîä) äëÿ èñòîðè÷åñêîãî ïîõîäà, áåç êîòîðîãî ÿêîáû îáåññìûñëèâàåòñÿ è çàâîåâàíèå Òðîè («÷òî Òðîÿ âàì îäíà, àõåéñêèå ìóæè»)?

Читайте также:  От бессонницы настойка боярышника

Íå ïðèâîäèò ëè ïîäîáíîå «ñâîåâîëüíîå» ïðî÷òåíèå, êàê áóäòî ïðåäâîñõèùàþùåå ïîçäíåéøèå ïîñòìîäåðíèñòñêèå ýêñòðàâàãàíòíûå òîëêîâàíèÿ êëàññè÷åñêèõ òåêñòîâ, ê ìîë÷àíèþ ïîòðÿñåííîãî àâòîðà, ñëîâíî îáèæåííîãî íà íåäî÷èòàâøåãî åãî «ñïèñîê» ïîòîìêà, â èòîãîâîé òðåòüåé ñòðîôå («È âîò, Ãîìåð ìîë÷èò»)? Íå ñëó÷àåí çäåñü è «ïðîâîêàòèâíûé» âîïðîñ ìàíäåëüøòàìîâñêîãî ÷èòàòåëÿ, îáðàùåííûé ê ãîìåðîâñêèì ãåðîÿì è ïðåäïîëàãàþùèé ðàñïîäîáëåíèå àâòîðñêèõ äåêëàðàöèé, ñîâïàäàþùèõ ñ óáåæäåíèÿìè «öàðåé», è íåêîé ïîòàåííîé – è äëÿ ñîçíàíèÿ ñàìèõ ãåðîåâ è èõ àâòîðà! — öåëè: «Êóäà (ò.å. íà ñàìîì äåëå êóäà è çà÷åì. – È.Å.) ïëûâåòå âû?» Êàæåòñÿ, ÷òî ðàâíîïðàâèå êíèæíîãî è ïðèðîäíîãî âñëåäñòâèå ýòîãî ÷èòàòåëüñêîãî «íåäîâåðèÿ» íàðóøàåòñÿ: øóìÿùåå «ìîðå ÷åðíîå» ñëîâíî áû âîçíîñèòñÿ íàä ãîìåðîâñêîé êíèæíîñòüþ.

Íà ñàìîì æå äåëå ýòî íå òàê. Óæå ñêàçàâøåãî ñâîå ñëîâî, ñîãëàñíî ðàññìàòðèâàåìîé ðåöåïòèâíîé ëîãèêå, Ãîìåðà ñìåíÿåò ñëîâî ìîðÿ, åäèíîñóùíîå, êàê ìû óæå íàìåêíóëè, ãåðîè÷åñêèì ãåêçàìåòðàì «Èëèàäû». Îêàçûâàåòñÿ, ÷òî ýòî èìåííî ïðîäîëæåíèå ãîìåðîâñêîãî âûñêàçûâàíèÿ (òàê ñêàçàòü, âòîðàÿ – ïîñëå öåçóðû — ïîëîâèíà ñòðîêè ãåêçàìåòðà), à íå îïðîâåðæåíèå åãî. Ïðèðîäíàÿ «âå÷íîñòü» «ñëîâà» ìîðÿ íå îòâåðãàåò «èñòîðè÷íîñòè» ñëîâà Ãîìåðà, íî íàâñåãäà óêîðåíÿåò åãî â ìèðå ÷åëîâå÷åñêîé êóëüòóðû.

Ýòîãî «íå ïîíèìàåò» íè Ãîìåð, íè åãî ãåðîè, «àõåéñêèå ìóæè», ïîýòîìó âîïðîñû ìàíäåëüøòàìîâñêîãî ÷èòàòåëÿ, ê íèì àäðåñîâàííûå, è îñòàþòñÿ áåç îòâåòà. Ñ ïîçèöèé ýïîïåéíîãî ñîçíàíèÿ, ïðèðîäíîìó õàîñó âå÷íî èçìåíÿþùåãîñÿ ìîðÿ êàê ðàç è äîëæíà áûòü ïðîòèâîïîñòàâëåíà îðãàíèçîâàííàÿ âûñòðîåííîñòü áîåâîãî ïîðÿäêà êîðàáëåé, îïèñàííàÿ Ãîìåðîì. Íà óðîâíå ëèíåéíîãî âîñïðèÿòèÿ íå òîëüêî ãåðîè Ãîìåðà, íî è îí ñàì ïðîòèâîïîñòàâëåíû ìîðþ, êàê «ìîë÷àíèå» — «øóìó». Ìîæíî âïîëíå ñêàçàòü, ÷òî íà ýòîì óðîâíå êîíå÷íûå ãëàãîëû îòäåëüíûõ ñòðîê ìàíäåëüøòàìîâñêîãî òåêñòà («ìîë÷èò»-«øóìèò») ÿâëÿþòñÿ ðèôìîâàííîé ïàðîé, îáðàçóþùåé òèïè÷íóþ «áèíàðíóþ îïïîçèöèþ». Îäíàêî íà áîëåå ãëóáîêîì óðîâíå ïîíèìàíèÿ îáíàðóæèâàåòñÿ òðàíñãðåäèåíòíûé ýòîé îïïîçèöèè ìîìåíò – ñèíòàêñè÷åñêîå ïîñòðîåíèå ôðàçû, êîòîðàÿ â èçáûòêå àâòîðñêîãî âèäåíèÿ è ñíèìàåò ïðîòèâîïîñòàâëåííîñòü ýòèõ ìíèìûõ «ïîëþñîâ» (ñàìà èõ ïðîòèâîïîëîæíîñòü, êàê è îïïîçèöèÿ «êóëüòóðû» è «ïðèðîäû» íå ðàáîòàåò, òî÷íåå æå, «îòìåíÿåòñÿ» ïîýòèêîé ïðîèçâåäåíèÿ).

Ãîìåð è ìîðå äâàæäû ñâÿçûâàþòñÿ ñîåäèíèòåëüíûì ñîþçîì «è». Íàïðèìåð: «È âîò, Ãîìåð ìîë÷èò, / È ìîðå ÷åðíîå, âèòèéñòâóÿ, øóìèò». Íàëèöî íå áåçóñëîâíî ïðîòèâîïîñòàâëÿþùåå «à», íî èìåííî «è». Ïîýòîìó ìîæíî ñêàçàòü, ÷òî ÷èòàòåëü Ìàíäåëüøòàìà ïîíèìàåò ãåðîåâ Ãîìåðà (è ñàìîãî Ãîìåðà) ëó÷øå èõ ñàìèõ. Èëè æå, âî âñÿêîì ñëó÷àå, ïðåòåíäóåò íà òàêîå ïîíèìàíèå. ßâëÿåòñÿ ëè ïîäîáíàÿ ÷èòàòåëüñêàÿ ïðåòåíçèÿ âûõîäîì çà ïðåäåëû ñïåêòðà àäåêâàòíîñòè Ëèñà â èñòîëêîâàíèè ãîìåðîâñêîãî òåêñòà? Ìû ïîëàãàåì, ÷òî íåò.

Êîíå÷íî, ñîáñòâåííî «ãîìåðîâñêîå» â «Èëèàäå» è òîò âåêòîð ïîíèìàíèÿ ýïîïåè, êîòîðûé íàìå÷åí ó Ìàíäåëüøòàìà, ðàçèòåëüíî íå ñîâïàäàþò. Íî ïîäîáíîå íåñîâïàäåíèå ÿâëÿåòñÿ íåïðåìåííûì è îáÿçàòåëüíûì óñëîâèåì «äèàëîãà ñîãëàñèÿ» (Ì.Ì. Áàõòèí), áåç êîòîðîãî ÷èòàòåëüñêîå ñîçíàíèå îáðåêàåòñÿ íà íåíóæíóþ è ïóñòóþ òàâòîëîãè÷íîñòü àâòîðñêîìó «çàìûñëó», õîòÿ áû è ñîäåðæàùåìóñÿ â òåêñòå, à ôèëîëîãè÷åñêîå èñòîëêîâàíèå â ñâîåì ïðåäåëå â òàêîì ñëó÷àå ñëîâíî áû îáðå÷åíî ñòðåìèòüñÿ ê íåïëîäîòâîðíîìó «êëîíèðîâàíèþ» ãîòîâîé àâòîðñêîé óñòàíîâêè, âîïëîùåííîé â «èçó÷àåìîì» òåêñòå (ïðàâäà, íèêîãäà íå äîñòèãàÿ ýòîãî ïðåäåëà).  êîíå÷íî æå èòîãå, ýòî áóêâàëèñòñêîå ñëåäîâàíèå «áóêâå», à íå «äóõó» ïðîèçâåäåíèÿ, íàñëåäóåò ãîòîâûé «çàêîí» òåêñòîïîñòðîåíèÿ è èãíîðèðóåò íåçàìåñòèìóþ ëè÷íîñòíîñòü ÷èòàòåëÿ: òåì ñàìûì àâòîðñêèé «çàêîí» ïèñüìà âîçíîñèòñÿ íàä ÷èòàòåëüñêîé (÷åëîâå÷åñêîé) ñâîáîäîé è ïîòåíöèàëüíî ëèøü «êîíñåðâèðóåò» àâòîðñêîå æå ïðîøëîå â íàñòîÿùåì ÷èòàòåëÿ âìåñòî ñóùåñòâåííîãî ðàçìûêàíèÿ âåêòîðà ýòîãî ïðîøëîãî â ïðîñòîðàõ íåçàâåðøèìîãî «áîëüøîãî âðåìåíè».

«Ìîäåðíèçèðóåò» ëè Ìàíäåëüøòàì ãîìåðîâñêèé òåêñò ÿâíûì àêöåíòèðîâàíèåì ðîëè Åëåíû è, íàðÿäó ñ ýòèì, ðåøèòåëüíûì óòâåðæäåíèåì «âñ¸ äâèæåòñÿ ëþáîâüþ»? Ýòî ïðîèçîøëî áû â òîì ñëó÷àå, åñëè «ëþáîâü» èñòîëêîâûâàëàñü èì â êîíòåêñòå ïîíèìàíèÿ, ïðèíöèïèàëüíî îòëè÷íîì îò àíòè÷íîãî. Îäíàêî îáðàòèì âíèìàíèå íà òî, ÷òî ó Ìàíäåëüøòàìà «ëþáîâüþ» äâèæåòñÿ äåéñòâèòåëüíî «âñ¸»: íå òîëüêî àíòè÷íûå ïåðñîíàæè, ñàìè íå âåäàÿ ýòîãî, íî è æóðàâëè, è ìîðå, è âîçäóøíàÿ ñôåðà. Âåäü «ïàðóñà» èìåííî ïîòîìó «òóãèå», ÷òî èõ òàêæå ðàçäóâàåò «ëþáîâü». ×òî îçíà÷àåò â òàêîì êîíòåêñòå ñàìî ñëîâî «ëþáîâü»? Âåäü îíî ðàçèòåëüíî îòëè÷àåòñÿ îò íîâîåâðîïåéñêîãî (èíäèâèäóàëèçèðóþùåãî) çíà÷åíèÿ ýòîãî ñëîâà.  íàøåì ñëó÷àå ðå÷ü èäåò î ëþáâè-ýðîñå, î òîì ìîãó÷åì Ýðîñå, êîòîðûé äåéñòâèòåëüíî ïðîíèçûâàåò ñîáîþ âñþ àíòè÷íóþ êóëüòóðó, è êîòîðîìó ïîäâëàñòíû íå òîëüêî ñòèõèè ìèðà, íî è àíòè÷íûå áîãè. Ìîðñêàÿ ïåíà, òàêæå èìåþùàÿ ýðîòè÷åñêèé – â àíòè÷íîì çíà÷åíèè – ñìûñë, íå ëîêàëèçóþòñÿ â ýòîì òèïå êóëüòóðû ëèøü ôèãóðîé Àôðîäèòû, íî è, îïðåäåëÿåìàÿ êàê «áîæåñòâåííàÿ», íàõîäèòñÿ «íà ãîëîâàõ öàðåé», ïëûâóùèõ ê Òðîå è æàæäóùèõ Åëåíû. Ýòî äîëè÷íîñòíàÿ (â õðèñòèàíñêîì êîíòåêñòå ïîíèìàíèÿ) êóëüòóðà, ïðîíèçàííàÿ âñåîáúåìëþùåé òåëåñíîñòüþ, òàê ïîðàæàþùåé íàñ, íàïðèìåð, â àíòè÷íîé ñêóëüïòóðå, ìîæåò âîñïðèíèìàòüñÿ êàê öåëîå ëèøü ñ ïîçèöèè âíåíàõîäèìîñòè ïî îòíîøåíèþ ê ýòîé êóëüòóðå: èìåííî òàêàÿ ïîçèöèÿ è çàÿâëåíà Ìàíäåëüøòàìîì.

Ñîãëàñíî ñòàðîé ãèìíàçè÷åñêîé øóòêå, äðåâíèå ãðåêè íå çíàëè î ñåáå ñàìîãî ãëàâíîãî: òîãî, ÷òî îíè – äðåâíèå. Íåñìîòðÿ íà ðåçêèå, ïîðîé ñóùåñòâåííåéøèå ðàçëè÷èÿ ìåæäó äðåâíåãðå÷åñêèìè ëèòåðàòóðíûìè ðîäàìè è æàíðàìè, à òàêæå ìåæäó ïîçèöèåé àâòîðîâ, âûðàæàþùèõ ðàçëè÷íûå ýñòåòè÷åñêèå âçãëÿäû, âñå õóäîæåñòâåííûå òåêñòû, ïðèíàäëåæàùèå àíòè÷íîé êóëüòóðå, âñå-òàêè òàê èëè èíà÷å ìàíèôåñòèðóþò äîìèíàíòû ýòîé êóëüòóðû, åå êóëüòóðíûå àðõåòèïû, åå óñòàíîâêè. Ìàíäåëüøòàì ïîïûòàëñÿ ïîíÿòü è ñôîðìóëèðîâàòü èìåííî òàêèå àðõåòèïè÷åñêèå óñòàíîâêè, òàêîå êóëüòóðíîå áåññîçíàòåëüíîå, â êîòîðîì íå îòäàâàë è íå ìîã îòäàâàòü ñåáå îò÷åòà Ãîìåð, íàõîäÿñü âíóòðè ýòîé êóëüòóðû è îïðåäåëÿÿñü ïî îòíîøåíèþ ê ñâîåìó ñîáñòâåííîìó ëèòåðàòóðíîìó îêðóæåíèþ – áëèæàéøåìó ïðîøëîìó, íàñòîÿùåìó è áëèæàéøåìó æå áóäóùåìó. Ìàíäåëüøòàì æå «ðàçîìêíóë» ýòó ñôîêóñèðîâàííóþ íà «àíòè÷íîì íàñòîÿùåì» óñòàíîâêó, áëàãîäàðÿ ÷åìó ãîëîñ Ãîìåðà, íå óòðàòèâ åãî ñîáñòâåííîé «ñàìîñòè», îáðåë ñêðûòûå ñìûñëû, íå íàâÿçàííûå åìó àêòóàëüíîé äëÿ Ìàíäåëüøòàìà «ñîâðåìåííîñòüþ» ÕÕ âåêà, îäíàêî õîòÿ ïðèñóùèå ãîìåðîâñêîìó òåêñòó, íî âïîëíå ïðîÿâèâøèåñÿ èìåííî â äèàëîãè÷åñêîé ñèòóàöèè, êîãäà èíòóèöèÿ òåëåñíîñòè ïåðåñòàëà áûòü ãîñïîäñòâóþùåé â Åâðîïå, áóäó÷è «ïðåîäîëåííîé» (íî íå îòìåíåííîé) èíûì òèïîì êóëüòóðû.

Ëåéò Ñì.: Åñàóëîâ È.À. Èäèëëè÷åñêîå ó Ìàíäåëüøòàìà // Òâîð÷åñòâî Ìàíäåëüøòàìà è âîïðîñû èñòîðè÷åñêîé ïîýòèêè. Êåìåðîâî: Êåìåðîâñêèé ãîñóäàðñòâåííûé óíèâåðñèòåò, 1990. Ñ. 38-57; Åãî æå. «Âåùü» ó Ìàíäåëüøòàìà è àâàíãàðäèñòîâ // Ïîýçèÿ ðóññêîãî è óêðàèíñêîãî àâàíãàðäà: èñòîðèÿ, ïîýòèêà, òðàäèöèè. Õåðñîí: Õåðñîíñêèé ãîñóäàðñòâåííûé ïåäàãîãè÷åñêèé èíñòèòóò, 1990. Ñ. 26-28.

Ìàëüâèíà Ìàíäåëüøòàì Î. Êàìåíü. Ì.: Íàóêà, 1990. Ñ. 73.

Àëèñà Àííåíñêèé È. Êíèãè îòðàæåíèé. Ì.: Íàóêà, 1979. Ñ. 204.

Òàì æå.

Íýò Òàì æå.

Ñòàíèñëàâ Êîçëîâ Ìîã æå Ìàíäåëüøòàì â äðóãîì ñâîåì òåêñòå ïðèáëèçèòåëüíî ýòîãî æå âðåìåíè («Ðàâíîäåíñòâèå») çàÿâèòü: «Êàê áû öåçóðîþ çèÿåò ýòîò äåíü».

Ëèñà Ñì.: Åñàóëîâ È.À. Ñïåêòð àäåêâàòíîñòè â èñòîëêîâàíèè ëèòåðàòóðíîãî ïðîèçâåäåíèÿ. Ì.: Èçäàòåëüñòâî ÐÃÃÓ, 1995.

* Îïóáëèêîâàíî: Ôèëîëîãè÷åñêèé æóðíàë. 2007. ¹ 2 (5). Ñ. 260-266.

Äðóãèå ñòàòüè â ëèòåðàòóðíîì äíåâíèêå:

  • 29.04.2008. Ñåðãåé Õðåíîâ. Ïîýçèÿ êîíöà âåêà
  • 21.04.2008. Êíèãà ïðîðîêà Èåçåêèëÿ. Ãëàâà 2
  • 19.04.2008. Áîðèñ Âèàí. Ìûñëèòåëü
  • 18.04.2008. Ìàðêî Ðîò. Ïðîðîê, çàíóäà, áèòíèê, ïñèõ
  • 14.04.2008. Èâ Áîíôóà. ×àñòèöû áûòèÿ
  • 10.04.2008. Íèêîëàé Ãóìèëåâ. Øåñòîå ÷óâñòâî
  • 09.04.2008. Â òåàòðå áîÿòñÿ ýòó ïüåñó ñòàâèòü.
  • 08.04.2008. Äìèòðèé Ñàâèöêèé Ïàðèæ. Òðè ðàññêàçà
  • 07.04.2008. Ñòèõè àíãëèéñêèõ ïîýòîâ-êàâàëåðîâ
  • 05.04.2008. Óðîêè ëþáâè îò Øàòîáðèàíà
  • 04.04.2008. Âëàäèìèð Õàçàí. Remarques
  • 03.04.2008. Êíèãà ïðîðîêà Èåçåêèëÿ
  • 02.04.2008. Îñèï Ìàíäåëüøòàì. Áåññîííèöà. Ãîìåð. Òóãèå ïàðóñà.
  • 01.04.2008. Þëèÿ Êà÷àëêèíà. Ñâîáîäíûå îò ñòèõà

Источник

«

Бессонница. Гомер. Тугие паруса…

»


Материалы к комментарию

Материалы обсуждались здесь, в исправленном виде публиковались здесь. Настоящая их редакция – расширенная и, хочется думать, не последняя.

Бессонница. Гомер. Тугие паруса.
Я список кораблей прочел до середины:
Сей длинный выводок, сей поезд журавлиный,
Что над Элладою когда-то поднялся.

Как журавлиный клин в чужие рубежи –
На головах царей божественная пена –
Куда плывете вы? Когда бы не Елена,

Что Троя вам одна, ахейские мужи?

И море, и Гомер – все движется любовью.
Кого же слушать мне? И вот Гомер молчит,
И море черное, витийствуя, шумит
И с тяжким грохотом подходит к изголовью.

1915 

Ниже не приводятся указания на переклички с другими сочинениями Мандельштама: такие сведения полезны, если способны прояснить содержание комментируемого текста, и избыточны, если в нем нет темнот. Ответов на вопросы «а мог ли автор это читать» и «отдавал ли автор себе отчет…» комментатор не искал, полагая, что комментарий есть свидетельство не об авторе, а о языке. Приводимые ниже указания на переклички текста Мандельштама с сочинениями других авторов призваны помочь читателям оценить ресурсы поэтического языка и его способность к саморефлексии.

Читайте также:  Бессонница у подростка 14

Комментатор считает своим приятным долгом выразить признательность В. Беспрозванному, М. Бобрик, В. Брайнину-Пассеку, А. Жолковскому, О. Лекманову, Н. Мазур, Н. Охотину, О. Проскурину, В. Рубцову, Е. Сошкину и М. Федоровой за помощь в работе.

Бессонница– Наряду с произведениями таких авторов, как Сапфо и Ду Фу, Петрарка и Шекспир, Гейне и Малларме, комментируемый текст включают в антологии литературы о бессоннице (см.:Acquainted with the Night: Insomnia Poems. N. Y., 1999; Schlaflos: Das Buch der hellen Nächte. Lengwil, 2002), однако составить по нему представление о русской традиции в освоении этой темы затруднительно. В нем отсутствуют, например, обязательные для большинства русских «стихов, сочиненных во время бессонницы» мотивы тревоги: «Что тревожишь ты меня?» (Пушкин), «Меня тревожит непощадно» (Языков), «Вежды сомкну лишь – и сердце встревожено» (Бенедиктов), «И вовсе я не мог сомкнуть / Встревоженные очи» (Огарев), «Опять в моей душе тревоги и мечты» (Апухтин), «Пред ними сердце вновь в тревоге и в огне» (Фет), «И тревожной бессонницы прочь / Не прогонишь в прозрачную ночь» (Блок) и/или томления: «Часы томительного бденья» (Пушкин), «Томительная ночи повесть!» (Тютчев), «Как утомительны и сонны / Часы бессонницы моей!» (Языков), «В час томительного бденья» и «Отчего в часы томленья» (Ап. Григорьев), «И только ты в тиши томишься одиноко» и «Тайна, вечная, грозная тайна томит / Утомленный работою ум» (Надсон), «А сердце грешное томит меня своим / Неправосудьем нестерпимым» (Фет), «Томя и нежа ожиданьем» (Анненский). Текст Мандельштама ближе к сочинениям, описывающим погружение в сон – под влиянием морской качки, шума прибоя, утомления от чтения или подсчета воображаемых одинаковых объектов; только у Мандельштама используется не одно, а все названные снотворные средства.

Бессонница. Гомер – Свобода от внешнего зрения, обретаемая благодаря сну или слепоте, есть условие сверхвидения: «Я сладко усыплен моим воображеньем, / И пробуждается поэзия во мне» (Пушкин), «O, окружи себя мраком, поэт, окружися молчаньем, / Будь одинок и слеп, как Гомер, и глух, как Бетховен, / Слух же душевный сильней напрягай и душевное зренье» (А. К. Толстой).

Бессонница. Гомер. Тугие паруса – Номинативный строй зачина (ср. в других ноктюрнах: «Шепот, робкое дыханье…», «Ночь, улица, фонарь, аптека…»; см.: NilssonN. A.OsipMandel’štam. Stockholm, 1974. P. 36) придает ему видимость законченной конструкции, что повышает его пригодность как материала для цитирования – благоговейного: «И нет иных примет, дарованных от века, / лишь стоит повторить, припомнить голоса: / Ночь, улица, фонарь, аптека… / Бессонница. Гомер. Тугие паруса» (Ковалев) или травестийного: «Бессонница. Гарем. Тугие телеса» (Гандельсман).

Бессонница. Гомер. Тугие паруса … список кораблей – Гомер служит не только образцом благодатной свободы от внешнего зрения, но и средством погружения в транс: занимающее около трети объема 2-й песни «Илиады» повествование об ахейских военачальниках, приведших свои корабли под Трою, имеет репутацию утомительного лектюра: «Этот свод легенд о дружинниках Агамемнона, иногда просто их перечень, кажется нам теперь довольно скучным» (Анненский; см.: Nilsson.Op. cit., 37–38). В переводе Гнедича 2-я песнь «Илиады» озаглавлена «Сон. Беотия, или Перечень кораблей» – в ней Зевс велит богу сна: «Мчися, обманчивый Сон, к кораблям быстролетным ахеян».

прочел до середины – Впоследствии здесь расслышат голос Данте: «„Бессонница, Гомер, тугие паруса…“ / Он список кораблей прожил до середины» (Строчков) и «Земную жизнь, как список кораблей, / я прочитал едва до середины» (Кудинов).

Бессонница … журавлиный – Ср. впоследствии: «Когда бессонница, птицы – испытанная компания», «было птиц до потери счета» (Сошкин).

кораблей … как журавлиный – В «Илиаде» воины уподоблены птицам, в том числе летящим журавлям(см.: Terras V. Classical Motives in the Poetry of Osip Mandel’štam // Slavic and East European Journal. 1965. Vol. 10, no. 3. P. 258). Параллелизм кораблей и птиц, в развернутом виде отсутствующий в «Илиаде», не редкость у русских авторов: «Но вот в тумане там, как стая лебедей, / Белеют корабли, несомые волнами» (Батюшков), «Там корабли ахейцев смелых, / Как строи лебедей веселых, / Летят на гибель, как на пир» (Глинка), «Кораблей крылатых стадо» (Шевырев), «Чу, пушки грянули! крылатых кораблей / Покрылась облаком станица боевая, / Корабль вбежал в Неву – и вот среди зыбей, / Качаясь, плавает, как лебедь молодая» и «Плывет корабль, как лебедь громовержец…» (Пушкин), «Корабль <…> прострет крылатый ход» (Кюхельбекер), «Когда станица кораблей, / Шумя обширными крылами, / Ряды бушующих валов / Высокой грудью раздвигает / И в край родимый прилетает» (Языков), «Флот приближался, как станица лебедей» (Бестужев-Марлинский), «Только, вдали, океана жилица, / Чайке подобно, вод его птица, / Парус развив, как большое крыло, / С бурной стихией в томительном споре, / Лодка рыбачья качается в море» (Боратынский), «Лети ж, корабль крылатый мой» (А. К. Толстой), «Как на распущенных крылах, / Летел корабль» (А. Майков), «Крылатые белеют корабли» (Мережковский), «Мелькал корабль, с зарею уплывавший <…> как лебедь белый, крылья распластавший» (Белый), «О пристани / Крылатых кораблей» (Волошин). И наоборот, полет может представать плаваньем: «Веселый жаворонок вьется / И тонет в зыбях голубых, / По ветру песни рассыпая! / Когда парит орел над высью скал крутых, / Широкие ветрила расстилая, / И через степь, чрез бездны вод / Станица журавлей на родину плывет» (Веневитинов; в оригинале, у Гете, мотив плаванья отсутствует). Если воинство подобно птицам, то верно и обратное: «А выше – строем / Иль острым клином, / Подобно войску, / Через все небо / Перелетает / Полк журавлей» (А. Майков). Милитаризация воздуха повысит спрос на эту метафорику: «Над ними, в облаках, смотри, вблизи, вдали, / Стальные реют журавли, – / То наши чудо-самолеты!» (Бедный), «И, построенные к бою, / Пролетают над тобою / В синем небе журавли. / Ты скомандовал: – Летите! – / И уже они вдали» (Барто), «Кто взовьётся и собьёт / Этот чёрный самолёт? <…> И взлетели над полями / Журавли за журавлями, / И в атаку понеслись: / „Ну, проклятый, берегись!“» (Чуковский). В популярной песне павшие воины перевоплощаются в летящих журавлей, и «в том строю есть промежуток малый – / Быть может, это место для меня!» (Гамзатов, пер. Гребнева) – мотив, который в центонную эпоху соединится с кораблями Мандельштама: «в списке кораблей / есть место для меня» (Стариковский).

Бессонница … кораблей … как журавлиный – Подобие в рисунке движения и форме корпуса, а также сходство (фонетическое и морфологическое) самих слов «корабли» и «журавли» сделало их членами фольклорного («Потоп кораблям, песок журавлям») и квазифольклорного параллелизма – от «У нее корабли в море, у него – журавли в небе» (Бестужев-Марлинский) до «Журавль по небу летит, корабль по морю идет» (Ким). У Мандельштама этот параллелизм, усиленный фигурой сравнения, мотивирует смешение двух снотворных практик – чтения скучного текста и подсчета животных одного вида. Ср. впоследствии: «Корабль, журавль, сон» (Львовский).

поезд журавлиный – Возможно, перевод выражения «Kranichzug» («Zug der Kraniche»), встречающегося, например, у Шиллера («Was ist’s mit diesem Kranichzug?») и в сцене с Еленой Прекрасной в «Фаусте» («…gleich der Kraniche / Laut-heiser klingendem Zug»; ср.: Nilsson. Op. cit., 39).

журавлиный … в чужие рубежи – Ср.: «В степи кричали журавли, / И сила думы уносила / За рубежи родной земли» (Фет). У русских и советских авторов образ улетающих журавлей нередко сопутствует размышлениям об отчизне и чужбине: «Их гостем посетит минутным / Журавль, пустынник кочевой. / О, где тогда, осиротелый, / Где буду я! К каким странам, / В какие чуждые пределы / Мчать будет гордо парус смелый / Мой челн по скачущим волнам!» (Давыдов), «Я кричу кораблям, / Я кричу журавлям. / – Нет, спасибо! – я громко кричу. – / Вы плывите себе! / И летите себе! / Только я никуда не хочу <…> Я отсюда / Совсем / Никуда / Не хочу! / Я останусь в Советской Стране!» (Хармс), «Летят перелетные птицы / В осенней дали голубой, / Летят они в жаркие страны, / А я остаюся с тобой. / А я остаюся с тобою, / Родная навеки страна! / Не нужен мне берег турецкий, / И Африка мне не нужна» (Исаковский). Крик журавлей – атрибут России: «Чу! тянут в небе журавли, / И крик их, словно перекличка / Хранящих сон родной земли / Господних часовых» (Некрасов), «О родине – крик журавлей» (Т. Бек); заслышав его на чужбине, вспоминают о родине: «Вот уж близко летят и все громче рыдая, / Словно скорбную весть мне они принесли… / Из какого же вы неприветного края / Прилетели сюда на ночлег, журавли?.. / Я ту знаю страну, где уж солнце без силы, / Где уж савана ждет, холодея, земля / И где в голых лесах воет ветер унылый, – / То родимый мой край, то отчизна моя» (А. Жемчужников). Поскольку движение журавлей «в чужие рубежи» есть движение на юг, а ахейские корабли направляются в другую сторону и все же уподоблены журавлям, комментируемый текст приобретает сходство с популярным в эпоху модерна разыгрыванием античного сюжета в среднерусских декорациях.

Читайте также:  Бессонница в hd качестве 720p онлайн

На головах царей божественная пена – «Фраза <…> вызывает продуктивные античные ассоциации – цари родового общества, их надменность, распри, рождение Афродиты из пены, языческое многобожие, близость богов к людям» (Полякова С. Осип Мандельштам. Ann Arbor, 1992. C. 28). Cр. также: «Мы – всплески рдяной пены / Над бледностью морей. / Покинь земные плены, / Воссядь среди царей!» (Вяч. Иванов; см.: Лекманов О. Заметки к теме «Мандельштам и Вячеслав Иванов» // «Свое» и «чужое» слово в художественном тексте. Тверь, 1999. С. 199).

Куда плывете вы?– Ср.: «Громада двинулась и рассекает волны. / Плывет. Куда ж нам плыть?», здесь же флот уподоблен птицам: «И стая тонет кораблей», а творческое состояние – сну (Пушкин); «Все зыбь – как на море. Я, точно наяву, / Куда-то вдаль на корабле плыву <…> Куда плыву?» (Огарев).

журавлиный клин … Куда плывете вы? – Ср.: «Куда несетесь вы, крылатые станицы?» (А. Одоевский).

Куда плывете вы? Когда бы не Елена – Сходство с лермонтовским «Во прахе и крови скользят его колена» (ср. перекличку окончаний стихов и полустиший: «…вы – Елена» / «…крови – колена») проступит в центоне: «Куда плывете вы, когда бы не Елена? / Куда ни загляни – везде ее подол, / Во прахе и крови скользят ее колена» (Еременко).

длинный … Как журавлиный клин … Елена – У Данте тени осужденных за распутство, в том числе Елены, Ахилла и Париса, движутся «как журавли <…> длинной вереницей» («come i gru <…> lunga riga»; ср.: Nilsson. Op. cit., 39). Лозинский, переводя это место, вспомнит Мандельштама: «Как журавлиный клин летит на юг».

Когда бы не Елена, Что Троя вам одна, ахейские мужи? – Ср.: «Нет, осуждать невозможно, что Трои сыны и ахейцы / Брань за такую жену и беды столь долгие терпят» («Илиада», пер. Гнедича; см.:Terras. Op. cit., 258).

Гомер … журавлиный … море – Ср.: «Грустят валы ямбических морей, / И журавлей кочующие стаи, / И пальма, о которой Одиссей / Рассказывал смущенной Навзикае» (Гумилев).

пена … Елена … море – Ср.: «И вот рождается Елена <…> Белее, чем морская пена» (Мережковский).

кораблей … пена … Елена … море – Ср.: «Ты бледна и прекрасна, как пена <…> Ты и смерть, ты и жизнь кораблей. / О Елена, Елена, Елена, / Ты красивая пена морей» (Бальмонт; см.: Markov V. Kommentar zu den Dichtungen von K. D. Bal’mont. Köln, 1988. S. 195).

И море, и Гомер– Русские авторы вослед Байрону («By the deep sea, and music in its roar»; пер. Батюшкова: «И есть гармония в сем говоре валов») объявляют искусство соприродным морской стихии: «Мне в чудные гармоний переливы / Слагался рев катящихся зыбей» (А. Майков), «Певучесть есть в морских волнах, / Гармония в стихийных спорах» (Тютчев); отсюда уподобления стихов волнам с имитацией ритма прибоя – от «Что в море купаться, то Данта читать: / Стихи его тверды и полны, / Как моря упругие волны!» (Шевырев) до «Я родился и вырос в балтийских болотах, подле / серых цинковых волн, всегда набегавших по две, / и отсюда – все рифмы» (Бродский). У Мандельштама эта декларация сведена к уравнению, доказательную силу которого обеспечивает звуковое сходство его членов: «море» и «Гомер». Эта «почти анаграмма» (Nilsson. Op. cit., 41), навеянная, возможно, фразой Пушкина «Каково море Жуковского – и каков его Гомер» (см.: Ронен О. Поэтика Осипа Мандельштама. СПб., 2002. C. 25), будет развернута в гексаметрический палиндром «Море могуче – в тон ему шумен отвечу Гомером» (Авалиани). Каламбурным способом доказательства тезиса о соприродности поэзии морю воспользуется Пастернак и тоже на пушкинском материале: «„К морю“ было: море + любовь к нему Пушкина <…> поэт + море, две стихии, о которых так незабвенно – Борис Пастернак: „Стихия свободной стихии / С свободной стихией стиха“…» (Цветаева; ср.: «Прощай, свободная стихия!» и «…стихи свободно потекут»). Ассоциация «Пушкин – море – поэзия» (отразившаяся и в призыве «бросить» его «с Парохода современности») восходит самое позднее к Мережковскому, утверждавшему, что поэт и герой «рождаются из одной стихии. Символ этой стихии в природе для Пушкина – море. Море подобно душе поэта и героя» («Пушкин»); здесь же и вскоре у Розанова («О Пушкинской Академии») Пушкин сближен с Гомером.

Как журавлиный клин … все движется– Ср. впоследствии: «как журавлиный клин, когда он берет / курс на юг. Как все движущееся вперед» (Бродский).

все движется любовью – Идея, восходящая, в частности, к Данте (см.:Nilsson. Op. cit., 42); в сходном словесном оформлении ср.: «Только любовью держится и движется жизнь» (Тургенев).

И море … любовью – Скрытая перекличка «и море – amore» (ср.: Lachmann R. Gedächtnis und Literatur. Frankfurt am Main, 1990. S. 400)?

божественная пена … И море, и Гомер … любовью … слушать – Ср.: «Какое очарование <…> в этом подслушивании рождающейся из пены морской Анадиомены, ибо она есть символ Гомеровой поэзии» (Жуковский о своей работе над переводом «Одиссеи»). Ср. также «Море» Вяземского, где морская стихия предстает колыбелью «очаровательницы мира» и вечным источником поэзии.

Гомер молчит – Так вожатый Вергилий оставляет Данте.

прочел до середины  … Гомер молчит – Ср.: «За Библией, зевая, сплю» (Державин), «А над Вергилием зевал» (Пушкин), «Зорю бьют… из рук моих / Ветхий Данте выпадает, / На устах начатый стих / Недочитанный затих» (Пушкин), «Я закрыл Илиаду и сел у окна» (Гумилев).

Бессонница. Гомер … Гомер молчит – Ср.: «Quandoque bonus dormitat Homerus» (Гораций).

список кораблей прочел до середины … море черное– «Черный понт» упомянут в «Илиаде» (пер. Гнедича; см.: Taranovsky K. Essays on Mandel’štam. Cambridge MA; London, 1976. P. 147) примерно в середине «списка кораблей» (см.: Лифшиц Г. Многозначное слово в поэтической речи. М., 2002. С. 169).

молчит, И море черное … шумит– Ср.: «Все молчит / Лишь море Черное шумит» (Пушкин; см.: Taranovsky. Op. cit., 147; ср.: Lachmann. Op. cit., 401) и «А море Черное шумит не умолкая» (Лермонтов; см.: Taranovsky. Op. cit., 147).

море … витийствуя – Представление о «говоре моря» как гимне творцу мироздания (murmur maris, частый в латинской поэзии оборот; в качестве образцового предложен Цицероном) было усвоено новой европейской литературой: Шатобриан, Ламартин, Байрон, Гюго, Батюшков, Вяземский, Боратынский, Пушкин и др. (см.: [Мазур Н. Подтекст versus топос] // Новое литературное обозрение. 2004. № 66. С. 128–129).

витийствуя, шумит – Ср.: «О чем шумите вы, народные витии?» (Пушкин).

И с тяжким грохотом– Ср.: «И с тяжким грохотом упал» (Пушкин).

Бессонница … пена … море … шумит … грохотом – Cр.: «Мне слышался грохот пучины морской, / И в тихую область видений и снов / Врывалася пена ревущих валов»(Тютчев).

море … любовью … к  изголовью – Ср. впоследствии: «И за тенью моей он последует – как? с любовью? / Нет! скорей повлечет его склонность воды к движенью. / Но вернется к тебе, как великий прибой к изголовью, / как вожатого Дант, уступая уни